Režija: Clint Eastwood; Scenario: Jonathan Abrams; Muzika: Mark Mancina; Uloge: Nicholas Hoult, Toni Collette, Gabriel Basso, J.K. Simmons, Kiefer Sutherland
"'This is no accident."
 |
| Toni Kolet kao tužiteljka Fejt Kilbru i Nikolas Hoult kao porotnik Džastin Kemp; Foto: Alamy |
Porotnik broj dva je drama ali i triler smešten uglavnom u sudnici i porotničkoj sobi nalik filmskim hitovima Dvanaest gnevnih ljudi (12 Angry Men); Ubiti pticu rugalicu (To Kill a Mocking Bird); Nirnberški proces (Judgement in Nurenberg); Nekoliko dobrih ljudi (A Few Good Men) ili Erin Brokovič (Erin Brockovich). Sudnica je i jedina sličnost koju ovaj film deli sa njima. U ovom ostvarenju iz 2024. godine proslavljeni režiser-glumac Klint Istvud ne bavi se isključivo osobom kojoj se sudi greškom, rasnim predrasudama, lošim pravnim sistemom ili velikim advokatskim poduhvatima već jedinstvenom pričom o, kako već i sama reklama za film nagoveštava, određenom porotniku koji, tokom izlaganja tužilaštva na samom početku procesa prepoznaje da je on taj koji je izvršio ubistvo a ne nevini partner žrtve koji sedi na optuženičkoj klupi. Porotnikovo ime je Džastin Kemp a igra ga cenjeni Nikolas Hoult. Tužiteljku koja uglavnom odrađuje posao, uljuljkana u ustaljenom sistemu punom predrasuda i pomalo odvojenom od svoje primarne funkcije - potrage za pravdom, igra izvanredna Toni Kolet. Ime njenog lika je Fejt Kilbru. Imena odabrana u scenariju Džonatana Abramsa unapred nagoveštavaju moralnu borbu koja nastupa. Naizgled pravični Džastin (Justin) i pravdoljubiva Fejt (Faith). Celim trajanjem filma pratimo kako Džastinov unutrašnji moralni sukob tako i sukob dva principa ova dva lika.
Džastina na početku filma vidimo u ulozi prilično idealnog supruga sa pristojnim poslom, ljupkom suprugom, idiličnim domom sa prinovom na putu. On preuređuje buduću dečiju sobu, kreči je, oslikava i oplemenjuje igračkama i nameštajem, kako je i red. Čini se da Džastin sve i radi "kako je i red" no polako tokom trajanja sudskog procesa, a pogotovo u sobi za porotu polako njega i njegovu turobniju prošlost upoznajemo podrobnije. Već na početku suđenja a pre nego što shvati da u stvari treba da bude na optuženičkoj klupi on bezuspešno pokušava, kao i neki drugi da izbegne dodeljenu dužnost i pravo učestvovanja u poroti. Ubrzo nakon toga, prateći njegove postupke polako uspevamo da bolje sagledamo njegov lik. Scena koja je za mene predstavljala prvo "crveno svetlo" bila je ona tokom koje, dok svedok pogledom radi prepoznavanja po sudionici traži okrivljenog, on vrlo taktično i smišljeno "slučajno" ispušta novčić i saginje glavu da ga podigne To čini u tačnom trenutku kada pogled svedoka prelazi preko njega. Tim činom on oduzima priliku svedoku da ga uopšte vidi. Od tog trenutka deluje da sve kreće nizbrdo, kako za njega tako i za nas gledaoce. Film obiluje scenama upliva u rezonovanje kako njega tako i preostalih jedanaest porotnika.
Film odskače izuzetnom glumačkom postavom a izdvojio bih sjajnu Toni Kolet koja sa lakoćom i velikim darom uspešno dočarava tužiteljku Fejt koja u poslednjim, značajnim scenama uspeva da dokuči nedokučivo i donese prave, pravične odluke. Ne bih da zaboravim upečatljivog i obećavajućeg Gabriela Basa kao optuženog momka žrtve. Gejbrijel Baso u Porotniku broj dva, slično kao i u sjajnom ostvarenju Ketrin Bigelou Kuća dinamita (House of Dynamite), pokazuje izrazit talenat putem kojeg oživljava na platnu jedan jako savremen lik. Slobodno se za njega može reći da je na primer glasač Trampa i JD Vensa (kojeg je inače i zapaženo igrao 2020. u filmu Gorštačka elegija). Ovde on svakako tumači bišeg člana bande i sitnog kriminalca koji se po sopstvenom priznanju promenio dok u sudnici pokušava da vatreno odbrani svoju nevinost. Da li će mu porota poverovati ostavljam vama da saznate. Za razliku od ostatka porote Džastin ne mora uopšte da vaga, on otpočetka zna ko je kriv. Kako će ta početna spoznaja uticati na njega, njegov brak, kolege porotnike i sam sudski proces je nešto čime će se ovaj nesvakidašnji film baviti sa puno elana i radoznalosti.
Klint Istvud je režiser bistrog oka, jasne estetike i britkog društvenog komentara a ovaj, priča se njegov poslednji film, nalik pređašnjima ostaje zabeležen kao još jedan izuzetan podvig. Prisetimo se samo Neoprostivog, Mostova okruga Medison, Mistične Reke, Devojke od milion dolara, Pisma iz Ivo Džime, Inviktusa ili Čuda sa Hadsona. Ovenčan sa pet zasluženih Oskara, Istvud je režiser koji je uvek dosledan svojim vrednostima i viziji, istovremeno zastupajući iste principe u režiji i narativu. On kao retko ko u Holivudu poseduje sposobnost da snimi film koji pored svoje umetničke vrednosti itekako ume i da zaradi na blagajnama. Takva otvaranja su po pravilu i gledana i uticajna. Režiserski opus Klinta Istvuda će se još dugo proučavati a nama valjda jedino ostaje da se ponadamo možda još nekom ostvarenju ili možda da u istvudovskom maniru ostanemo zahvalni na onome što smo od njega do sada videli. Hvala gosn Istvud.
Gledati: putem HBO Max-a - Rangiranje filmova po sistemu Američke Filmske Asocijacije: PG-13