Režija: Nia Da Costa; Scenario: Alex Garland; Uloge: Ralph Fiennes, Jack O'Connell, Chi Lewis-Perry
"Memento Mori"
 |
| Či Luis-Peri u ulozi Samsona i Ralf Fajns kao dr Ijan Kelson; Foto: Alamy |
Poslednji film iz serijala izniklog u mašti Aleksa Garlanda pod nazivom 28 godina kasnije: Hram kostiju nastavlja tamo gde je stao prethodni a sa kojim je ranije ove godine delio bioskopski život. Ovog puta u režiji zapažene Nije Dakoste poznate po modernom viđenju iz 2021. starog horor kultnog klasika Kendimena (Candyman).
Hram kostiju žanrovski je prilično šarenolik film. Može se podvesti pod žanr horora ali lako i fantazije, drame a u određenim momentima čak i mjuzikla. Nalik svom prethodniku poetika samog filma je evidentno ređe vrste. Radnja ovaj put, pored hordi inficiranih i šačice preživelih uključuje i satanističku bandu pod vođstvom psihotičnog Džimija. Svi podređeni njemu su maloletnici i svi su nalik njemu, sa blajhanim perikama a odazivaju se takođe na ime Džimi. Prilično jeziva priča koja crpi direktnu inspiraciju iz Paklene pomorandže (A Clockwork Orange), Alksa i njegovih drugova. Izuzetni Ralph Fiennes ovde se vraća svojoj ulozi lekara dr Iana Kelsona koji i dalje pokušava da pronađe način da komunicira sa inficiranima uporno postavljajući naučno pitanje da li patogen odgovoran za apokalipsu samo pomračuje svest ili je kompletno uništava. Kako bi pronašao odgovor na ovo pitanje Kelson započinje (van-klinička) ispitivanja i formira prilično tesan odnos sa Samsonom (Či Luis-Peri), jednim od zaraženih. Nalik Robinzonu Krusou i Petku oni osamljeni provode dane u priči, radu, plesu i šali sve dok se njihovi putevi ne ukrste sa bandom sataniste Džimija.
Estetika i narativ filma može se doživeti kao svojevrsni omaž kultnim klasicima. U pitanju je distopija sa, na tren, naznakama Pobesnelog Maksa (Mad Max), Čoveka od pruća (The Wicker Man) a u lično najupečatljivijoj sceni filma, muzičkog nastupa dr Ijana Kelsona na numeru Ajron Mejdena (Iron Maiden) film priziva iz sećanja i dočarava pokrete i grimase dr Frenk-N-Furtera iz Roki Horor Šoua (Rocky Horror Picture Show). Film dakle bez sumnje ima svojih kemp momenata. Nia Da Costa na sjajan način ponovo uspeva da od stare priče napravi nešto sveže i ređe viđeno. Njen stil je brz i prisan nalik video spotovima. Montaža je puna ritma, rezovi su, slično treptajima oka, kratki a scene poput kolaža napravljenih od isečaka i postera. Takav pristup njena ostvarenja čini uzbudljivim i prepoznatljivim. Dakosta je jedna od režiserki i režisera na čiji se pomen treba uputiti ka bioskopu.
Teško je zapisati nešto o ovakvim filmovima jer njih nekako hvatamo krajičkom oka i proživljavamo ih instiktivno. Oni nas ostavljaju zbunjene ali uvek sa intenzivnim osećajem. Ostvarenja poput Hrama kostiju su ona koja u nagoveštaju vrlo brzo ulaze u domen kultnog. Nije ni iznenađenje za ovakav originalni, žanrovski tuti-fruti od filma da nas na odjavnoj špici ne ostavlja sa sumornom beznadežnošću nalik mnogim filmovi strave i užasa već sa iskrom optimizma. Memento mori su reči koje prometejski heroj dr Ijan Kelson izgovara na samom kraju filma, možda kao podsetnik da se setimo da živimo, ne samo mehanički kao ljudski organizam, nalik hordama živih ali s'uma sišlih zaraženih, već humano, sa vrlinama uvek imajući u vidu našu smrtnost, kako fizičku tako i onu samo ljudima svojstvenu.
Gledati: putem HBO Max-a - Rangiranje filmova po sistemu Američke Filmske Asocijacije: R