Režija: Michael Mann; Scenario: Michael Mann; Direktor fotografije:Dion Beebe; Uloge: Jamie Foxx, Colin Farrell, Naomi Harris, Ciaran Hinds, Barry Shabaka Henley
"Time is luck."
 |
| Detektiv Rikardo Riko Tabs (Džejmi Foks) i detektiv Džejms Soni Kroket (Kolin Farel); Izvor: Alamy |
Poroci Majamija kao i u još starijoj TV ekranizaciji prate detektive Džejmsa Sonija Kroketa (Kolin Farel) i Rikarda Riko Tabsa (Džejmi Foks) u njihovoj neprestanoj borbi protiv kriminalaca na ulicama osunčanog i glamuroznog Majamija. Kakav grad takav i naš dvojac, obavezno u elegantim odelima i u Ferariju. Izbegao bih početničku grešku upoređivanja ovog film sa serijom iz 1980-ih od istog reditelja iz razloga što pogledavši film primećujem da njihov idejni tvorac, sam Majkl Man to baš i ne bi preporučio. Zašto? Prva stvar koja se može primetiti je skoro pa potpuno odsustvo glavnih muzičkih tema "Crockett's Theme" i "Miami Vice Theme". Druga, za razliku od naših starih heroja koji su bili daleko nasmejaniji, šaljiviji i ležerniji od ovog dvojca novi tandem je ozbiljan, zabrinut i zauzet. Neki su pišući kritike 2000-ih negodovali zbog toga i naglašavali bitnu negativnu izmenu atmosfere i nedostatak "omaža" originalu. Pretpostavljam da to i nije bila poenta. Ovi Poroci Majamija savršeno odgovaraju vremenu u kojem su nastali kao i oni stari onomad. Stoga ću se zadržati na ovom koji ionako sada već puni dve decenije.
Već tokom prvih scena unutar noćnog kluba čujemo odličan izbor muzičkih numera počev od benda Linkin Park preko Felix da Housecat di-džeja do benda Goldfrap. Ovakvim izborom stvara se atmosfera koja usađuje naše junake čvrsto u 2006. godinu. Kadrovi i dijalozi smenjuju se brzo dok su slike i zvukovi nerazgovetni. Pratili mi radnju u diskoteci, na MTI Mojo gliseru, u letelici Adam-500 ili unutar starog dobrog Ferarija, ovaj tempo se nastavlja kroz ceo film. Evidentno je da se na svaki detalj obraćala pažnja kako i inače dolikuje Mann-ovim filmovima. Onomad poroci Majamija a sada već poroci planete pa tako očekujte bondovsku smenu sekvenci predela i gradova od Sijudada Del Estea na tromeđi Urugvaja, Argentine i Brazila kod Iguazu vodopada, do Havane, Ženeve i naravno Majamija. Majami 21. veka je u glavnoj ulozi sam po sebi. Za razliku od nekadašnjeg, ovaj Majami je Mann-ovim rečima rekao "mišićaviji, zanosan i privlačan a u isto vreme opasan". Grad u kome se svaki minut zida dvadeset i pet novih kondominijuma koji deru nebesa, sa pogledom na more ali isto tako udaljeni od zemlje i realnosti. Grad u kome noću nikad ne znaš šta te čeka iza ćoška.
Nešto što film izdvaja od sličnih je upravo ta atmosfera, ulična svetla, kadrovi iz prikrajka, taj glamur noći. Da, estetika ovde nadjačava narativ što možemo reći za mnoge filmove dragog nam režisera no to ipak ne umanjuje sveukupni doživljaj samog filma. On nas na neverovatan način uvlači u samu radnju i uspeva da oživi njene likove. Pored detektivskog tandema tu su glavni "krimosi" - Arhangel Hesus Montoja (Luis Tosar) i Hose Jero (Džon Ortiz), Arhangelova poslovna partnerka i izabranica Sonijevog srca Izabela (Gong Li) i (dobri) poručnik Martin Castiljo (Beri Šabaka Henli). Takođe i lik detektivke Trudi Džoplin koju zapaženo igra Naomi Haris. Haris i Farel su u pripremi za film bili uključeni u stvarne, tajne operacije američke agencije za borbu protiv narkotika gde su ih vodili na tajne sastanke sa kriminalcima i narko bosovima. Ovakve pripreme i uvid u svakodnevicu realnih operativaca doprinelo je i opipljivosti ili stvarnosti samog filma. Majkl Man je iza scena izjavio da je ovo zapravo film o tajnim operacijama. O detektivima na tajnom zadatku gde oni da bi zavarali okorele kriminalce moraju poprimiti lažni identitet a kud bolji ležni nego nijhov istinski ali nadjačani bez inhibicija. To je možda i najbolji opis samog filma, nadjačana stvarnost bez inhibicija.
Od scena, pored uvodne energične i završne turobne i nasilne izdvaja se svakako scena romantičnog otiskivanja Izabele i Sonija na gliseru ka Kubi. Na prvo gledanje deluje da se Colin Farrell glumački ističe baš u ovakvim scenama dok kad su akcione scene u pitanju tu je izvrsni Jamie Foxx, koji pak u romantičnim scenama pomalo bledi. Njihove zajedničke scene u sinergiji teku fluidno i baš tom svojom različitošću dopunjuju jedno drugo. Dok jedan drugom nastavljaju rečenice deluje (kako i dolikuje) kao da decenijama rade zajedno. Celina je ipak veća od zbira svojih delova. Malo je reći kolege za poželeti. Želja je, nazire se, upravo taj pojam koji nam otkriva magnetsku privlačnost ovog filma, posebno kod novijih generacija koje ga poslednjih godina otkrivaju. Poželjne "igračke za velike dečake", poručnici i detektivi kakve bi poželeli za kolege. Poželjne dame. Predeli i gradovi iz "pustih" želja. Hiper eskapizam i čini se Manovo najkomercijalnije ostvarenje. U Porocima Majamija nikad ne vidimo naše junake kako idu kući svojim problemima, nikad ih ništa ne boli, nikad im ne nedostaje za ratu kredita. Sve je hiperrealno i hiperpoželjno. Pravi blokbaster i ja uživah u akciji svih dva sata i dvanaest minuta.
Treba odati počast za ovu pokerašku ludost-hrabrost u vidu odluke režisera/scenariste da se ne ide putem omaža i nostalgije iako je od početka bilo jasno da će takva odluka naići na loš odjek kod fanova i kritičara. Takvim izborom, putem početnog na prvi pogled gubitka Man je nakon dve decenije završio sa čitavim "špilom" novih poklonika. Poslednjih godina neki od mlađih filmskih kritičara ističu baš ovaj film kao jedan od onih koji su ih od malih nogu inspirisali da zakorače u svet filmske kritike. Poroci Majamija je njihov prvenac od Mana. Dopavši im se otkrio im je i njegove izuzetne naslove poput Lopova (originalno Ulice nasilja), Lovca na ljude i Vreline. Šta ostaje reći do, dobro odigrana ruka!
Gledati: sa DVD-ja - Rangiranje filmova po sistemu Američke Filmske Asocijacije: R