Režija: Christopher Nolan; Scenario: Christopher Nolan; Direktor fotografije: Hoyte Van Hoytema; Uloge: Mat Damon, Tom Holland, Anne Hathaway, Zendaya, Mia Goth, Robert Pattinson, Samantha Morton
"Bringing it all"
 |
| En Hatavej kao Penelopa i Mija Got kao Melanta; Foto: Alamy |
Prvi utisak sam stekao par minuta pre projekcije primećujući ljude u redovima za karte i kokice a onda kompletno punu IMAX salu. Pomalo neočekivano ali mi je delovalo kao da su tu većinom ljudi srednjih dvadesetih do srednjih tridesetih godina. Prilično mlada publika složićete se. Kao ljubitelj ovog epa, to me je obradovalo.
Film kreće. Nižu se prve scene i prvi likovi. Odisej (Met Dejmon), Telemah (Tom Holand), Penelopa (En Hatavej) i Antinoj (Robert Patinson). Atmosfera je mistična a krupni planovi Itake epski. Vremenske sekvence se prepliću. Prošlost i sadašnjost. Mit i istorija. Kao i obično kod Nolanovih filmova, radnja se nalik moru polako komeša, vrteći se u vir, ubrzavajući i stvarajući vrtlog reči, događaja, emocija i slika. Jednu Haribdu od bioskopskog iskustva. Fotografija na filmu direktora fotografije Hojte van Hojteme je vanserijska na momente u pećini Kiklopa evocirajući klasična slikarska dela kao što je zastrašujući Saturn Fransiska Goje ili tokom prizora u kući čarobnice Kirke koji podsećaju na renesansna holandska platna poput Groteskne vojvotkinje Kventina Masejsa ili na "pronkstilleven" mrtve prirode holandskih i flamanskih umetnika 17. veka. On uspeva "potkovanim" okom putem svetla i koloriteta da verno prenese na film svu okrutnost i grotesku grčkih mitova. Nimalo lak podvig, složićete se.
Očekujte jako promišljeno i studiozno delo, no ipak sa puno intime, duha i topline. Istrajnost, upornost, individualnost, kajanje, odanost samo su neke od vrlina i osećaja, odnosno niti koje tkaju tapiseriju ovog filma. Za razliku od Penelopinog razboja ova priča se samo nastavlja i nastavlja u praktično tri sata filma. Nijedan minut nije suvišan, nijedan ne nedostaje. Film je jednostavno kompletan, na oko savršen i opravdava Nolanovo novo ime u Holivudu a to je "Dejvid Lin današnjice". Kao ljubitelja filma, retko da nešto može više da me obraduje.
Za poznavaoce klasičnih epova i grčkih mitova, primetićete da scenario prilično verno prati Homera ali se negde ipak oslanja i na neke druge mitove i dela, kao što je i sam Nolan najavio. Ostaje da o filmu čujemo i mišljenja uticajnih klasičnih filologa (klasičara). Ono što za sada znamo je da i oni sa nestrpljenjem očekuju da ga pogledaju. Čuvena Meri Bird poručuje da je do sada jedina ekranizacija knjige koja je po njenom mišljenju uspela da uspešno obradi Homera bila Odiseja (L'Odissea) iz 1968. godine. Mnogi će se prisetiti te italijansko-francusko koprodukcije snimane u Jugoslaviji sa velikim Bekimom Fehmijuom u naslovnoj ulozi.
Vratio bih se na glumu i pomenuo upečatljive likove odnosno umetnički talenat i trud glumaca. Kao prvo Dejmona i Hatavej koji su vrhunski oživeli svoje likove i uverljivo dočarali njihovu neraskidivu vezu. Vezu koja premošćuje mesto i vreme a most kojim to uspeva jeste kao kamen čvrst klasični, aristotelovski rukovet vrlina. Pomenuo bih i podjednako jaku sporednu glumu onih nimalo vrlih likova Antinoja (Robert Patinson), Melante (Mija Got) i Kirke (Samanta Morton). Mija Got ponovo blista kao i u protekloj godini u Frankenštajnu (Frankenstein) dok nezaboravna Samanta Morton kao gnevna i jeziva Kirka zasigurno vas neće ostaviti ravnodušnim. Već se nazire da ovde možemo očekivati nominacije za Oskara.
Pored elemenata zabave i tehničnog umeća, odnosno umetnosti ovaj film uspeva i da u dosta potrebnom kulturološkom momentu puži potrebnu inspiraciju. U vremenu kada se toliko priča o krizi maskuliniteta i nedostatku dobrih muških uzora i heroja. U doba svakakvih lepih ali i onih drugih, dubioznih podkasta, uznemirujućih subreddit-a, zabrinjavajućih tweet-ova, Odiseja nam pruža upravo ono što nam je trebalo. Klasične uzore i jedan veliki teg na tasu vrlina. Jednog uzornog vođu, vladara, muža i oca. Jednog Odiseja za nove i stare generacije. Jednog smernog Telemaha, ali i jednu, jedinu i neponovljivu Penelopu.
Uz ekranizacije knjiga o junaku Persiju Džeksonu i igrice kao što je "Hades" čini se da film Odiseja već uspeva da svojom varnicom zapali vatru mašte i inspiriše nove generacije budućih klasičara i čitaoca grčkih epopeja. Može li više od toga?
Gledati: u bioskopu - Rangiranje filmova po sistemu Američke Filmske Asocijacije: R