Režija: Terence Fisher; Scenario: Wolf Makowitz; Direktor fotografije: Jack Asher; Uloge: Paul Massie, Dawn Addams, Christopher Lee
"Will we ever know who we really are?"
 |
| Pol Masi kao Dr Henri Džekil/Mr Edvard Hajd i Kristofer Li kao Pol Alen; Foto: Alamy |
Ovo je ostvarenje iz čuvene Hammer produkcije, britanskog studija specijalizovanog za žanr gotičkog horora od 1950-ih do 1970-ih. Za početak bih izdvojio glumu Don Adams kao Kiti koja definitivno doprinosi ozbiljnosti samog filma. Deluje kao da joj je gluma išla lako kao povetarac. Pol Masi kao doktor Džekil/gospodin Hajd s druge strane nije baš briljirao i tu bih se složio sa kritikam iz tog vremena. Lik Pola (Kristofer Li) je dosta dobro izveden i zajedno sa pomenuta dva čini neki ljubavni trougao oko kojeg se veći deo filma i vrti.
Uvod je prilično kratak dok je sama radnja bazična. Ipak zahvaljujući živopisnom koloru filma, enterijerima, istorijskom kuriozitetu i samoj neprolaznoj temi film uspeva da postane delo koje se ističe i zavređuje gledanje, čak i nakon toliko godina. Ne bih ulazio u opšte poznatu priču filma već bih napomenuo šta je razlikuje od ostalih verzija.
Prvo, manje bitno i već pomenuto, film je izrazito živopisnih boja i lep je za gledanje. Drugo i bitnije u ovom filmu doktora Džekila i mister Hajda videćete u donekle obrnutom "izdanju". Ovde je gospodin Hajd naime taj koji izgleda mlađe, uglađeno i podšišano. Jednostavno naočit (interesantno ali lep kao i sam koloritet filma). Neko ko je raspoložen za druženja, tanderbale, tancovanje i šta već ne. Nasuprot njemu doktor Džekil je povučen, intenzivno emotivan, nemarnog izgleda, zarasle kose, brade, brkova pa i obrva. Nikako lak na oko. Ovaj izbor režisera navodno je bio baš takav sa namerom da predstavi na oko lep izgled kao onaj iza kojeg se često krije neki pritajeni zloća. Rekli bismo arhaično shvatanje ali veći kuriozitet jeste koliko sve to podseća na sličan narativ čuvene knjige Slika Dorijana Greja, Oskara Vajlda. Ekranizaciju koju bih preporučio je Slika Dorijana Greja (Picture of Dorian Grey) iz 1945. godine.
Verujem da će oni koji ipak izaberu da pogledaju ovaj film biti zadovoljni jer suma sumarum tema o kojoj priča je univerzalna i vanvremenska a Terens Fišer unosi nešto, makoliko malo, ipak novo u priču o čuvenom "dvojcu". Ljubitelji dela i žanra ne trebaju ni zaobići mnogo poznatiji i uspešniji MGM-ov doktor Džekil i mister Hajd (Dr Jekyll and Mr. Hyde) iz 1941, u kojem na primer fizičke razlike između dva lika i nema a polazi se od stanovišta da putem fizičkog izgleda ne možemo zaključiti mnogo o unutrašnjem stanju osobe. Dalje, stariju verziju Džekil i mister Hajd (Dr. Jekyll and Mr. Hyde) iz 1931, nagrađen sa Oskarom gde je gospodin Hajd na primer izgledao više kao zver nego čovek.
Interesantno je kako kroz decenije ova priča iznova menja svoj oblik, neko bi rekao kao i sam Džekil. U najnovijoj verziji Doktor Džekil (Doctor Jekyll) iz 2023. glavna uloga dodeljena je Suzi (Edi) Izardu. Kuriozitet filma je i da ljubitelji Kristofera Lija ga ovde mogu videti u možda najnasmejanijoj ulozi.
Gledati: sa DVD-a - Rangiranje filmova po sistemu Američke Filmske Asocijacije: PG-13