Režija: Steven Spielberg; Scenario: David Koepp; Direktor fotografije: Janusz Kamiński; Uloge: Emily Blunt, Josh O'Connor, Colin Firth, Eve Hewson, Colman Domingo, Courtney Grace
"Listen!"
 |
| Emili Blant i Džoš O'Konor kao ajtijevac Danijel ivoditeljka TV vremenske prognoze Margaret; Foto: Alamy |
Opisivan na internetu i u klasičnim medijima kao događaj, Dan razotkrivanja to i opravdava. Spilbergovo novo ostvarenje počinje relativno brzim tempom i odmah nas uvlači u opasan i skriveni svet mladog hakera i matematičkog genija Danijela (Džoš O'Konor). Ispostavlja se da je naš heroj ukrao nešto izuzetno dragoceno od polu-državne Vardeks korporacije za koju je radio dugi niz godina. Daniel dogovara trampu vrednog predmeta za njegovu izabranicu Džejn (Iv Hjuson). Na drugoj strani SAD-a u Kanzas Sitiju upoznajemo se sa Margaret (Emili Blant), mladom voditeljkom vremenske prognoze na lokalnoj televiziji KCXE. Margaret putem nekog fenomena tokom razgovora sa momkom u svom stanu i usred neposrednog kontakta sa zalutalim crvendaćem počinje da nasumično priča na ruskom jeziku. Istog dana tokom programa uživo na televiziji ovaj put umesto ruskog obraća se gostima na korejskom a gledaocima na stranom, klikutavom i evidentno vanzemaljskom jeziku. Nešto jako čudno počinje da se dešava. Naše junake naravno prati gomila "ljudi u crnom" iz pomenute korporacije u pokušaju da ih zarobi i otme im predmet.
Film je pun brzih vožnji i potera u Spilbergovom stilu. Scena koja se izdvaja zasigurno je momenat kada Danijel u povratku do sigurne kuće u sred nedođije nailazi na zasedu. Naime, okolo kuće je parkiran veliki broj automobila a Danijel krišom seda u jedan od njih kada i kreće filmska akcija koja će se dugo pamtiti. Dan razotkrivanja vešto se poigrava sa starom Spilbergovom temom kontakta sa vanzemaljcima iz njegovog klasika Bliski susreti treće vrste (Close Encounters of the Third Kind). Ovaj put sa kompleksnijim scenarijem, ako ne i na momente prenatrpanim. Glumački se izdvaja Emili Blant za koju se već pominje da joj je ovo uloga karijere i koja sjajno ulazi u lik Margaret. Za ljubitelje ove glumice ovo je obavezno "štivo". Očekujte da ćete se na platnu sresti sa glumom koja jednostavno u vama budi saosećanje.
Empatija odnosno saosećanje je inače i misao koja provejava kroz celo ovo ostvarenje. Drugi ozbiljan motiv koji sam primetio pored priče o vanzemaljcima, teorijama zavera, nedostatkom vere u ljude i slično jeste motiv neophodnosti i bitnosti medija, tj. novinarstva. Čini se kao da film non-stop u drugom planu priča važnu priču o medijima. Na momente me je sve to podsetilo na Spilbergovog Doušnika (The Post) u kome isto tako upečatljivo pokušava da istakne nezamenljivu ulogu novinarstva u savremenom demokratskom društvu. Dan razotkrivanja nosi sličnu poruku a to je da kada postoje neke informacije za koje neko negde donosi odluku da ih ne smemo ili ne trebamo saznati, mediji su ti koji nam kao poluga demokratije i vere u ljude prenose istinu o stvarima. Oni su takođe ti bez kojih bismo imali skoro pa nikakav pristup istoj toj istini.
No, da se vratim početku ove recenzije i odgovorim zašto smatram da je Dan razotkrivanja više od filma. Pored izuzetne marketinške kampanje, pre svega na mreži razlog je reakcija publike u sali. Lično sam bio zatečen svim tim gledaocima u redu za ulaznicu na blagajni. Dosta ih je izgledalo kao da jako dugo nisu bili tu i čak im je i trebala pomoć da nađu ulaz u salu. Bilo ih je dosta samih, u paru, neretko starijih ali i u grupama. Sva godišta i svi miljei. Reakcija o kojoj pričam desila se tokom poslednje trećine filma. Totalna tišina. Muk u sali. Scene razotkrivanja tajnih video zapisa vojske i raznih državnih agencija od proteklih pola veka smenjuju se na platnu. Vesti čita jako potrešena novinarka, koju čak i glumi bivša voditeljka Kortni Grejs, što itekako doprinosi sveukupnom utisku. Svi mi gledaoci odjednom počinjemo da pratimo te iste filmske vesti na platnu kao da smo i mi sami negde kući ispred televizora ili na ulici fiksirani na ekran mobilnog telefona. Svi u sali na nekoliko trenutaka usmeravaju apsolutnu pažnju na film, svako za sebe direktno svim čulima prati i oseća zvuk i slike koje se smenjuju. Neverica, nelagodni osmesi i komentari koji kao da šalom žele da odagnaju neprijatan osećaj same pomisli na nezamislivo. Ista situacija, ali sa manje ljudi se desila i drugi put kada sam odgledao film u bioskopu.
Dan razotkrivanja nas za kraj ostavlja sa kratkom porukom - Slušaj! Da li zvuk noćnog neba, radio talase iz dubine kosmosa ili možda ovozemaljske, televizijske? Možda jednostavno mi ljudi, jedni druge.
Gledati: u bioskopu - Rangiranje filmova po sistemu Američke Filmske Asocijacije: PG-13